Piza – više od naherenog tornja
Piza je mali italijanski grad širom sveta poznat po svom Krivom tornju, ali on pruža i jedinstveno iskustvo ove zemlje u Apeninima koje promakne većini turista koji ga posete.
Ukoliko stižete iz daleka, onda ćete sleteti na mali međunarodni aerodrom u San Đustu, par kilometara južno od grada, koji je povezan železnicom sa samim mestom. Ako dolazite iz pravca Firence onda stižete za sat vremena vozom ili kolima. Piza je dobro povezana železničkim prugama i autoputevima sa svim okolnim mestima, pre svega Livornom, Empolijem i Vijaređom.
Grad je smešten na desnoj obali reke Arno, par kilometara od njenog ušća u Tirensko more, te je nadmorska visina grada svega 4 metra. Dom je za oko 85 hiljada ljudi i središte je istoimene toskanske provincije. Iako u gradu postoji više od dvadeset crkava, mostova i drugih istorijskih lokaliteta, Piza je najpoznatija po svom Krivom tornju, zapravo zvoniku gradske katedrale.
Turisti koji kreću da posete toranj u stvari dobar deo puta prolaze kroz gradske ulice pored zida koji skriva sakralne objekte od pogleda i načičkan je tezgama trgovaca koji nude svoju robu. Kada se na posletku stigne do glavne kapije, pruža se veličanstven pogled na travnjak kojim dominiraju katedrala, krstionica i čuveni toranj. Završen u 14. veku, počeo je da se naginje još pre nego što je završen (gradnja je trajala puna dva veka), da bi bio stabilizovan tek krajem 20. i početkom 21. veka. Danas ovaj zvonik visine 56 metara odstupa tačno 3,9 metara od zamišljene prave linije. Rastresito tlo i blizina okena su stvorili ovu atrakciju koju svaki turista želi da uslika, pokušavajući da stvori iluziju da on zapravo drži toranj da ne padne. Ovo i nije previše teško jer se toranj čini krivim iz gotovo svakom ugla, osim ako ne stanete tačno ispod njega i skratite ugao te vam se može činiti da stoji pravo. Ukoliko želite da osmotrite područje s visine, toranj je otvoren za posetioce i možete se popeti na njegov vrh sa koga se pruža pogled na grad i more u daljini. Nakon obilaska građevine i slikanja, mnogi posetioci odmore na mekanoj zelenoj travi, a neki čak i zadremaju. Tu su i tezge sa raznim suvenirima, od koji je možda najupečatljivija flaša italijanske šljivovice grappa, koja je oblika Krivog tornja i predstavlja jedinstveni suvenir koji turista može poneti kući.
Nakon posete tornju koju nijedan turista ne propušta, sledi otkrivanje ovog italijanskog grada koji ima još štošta da ponudi posetiocu. Pre svega tu je Univerzitet u Pizi koji gotovo da broji studenata koliko grad stanovnika, tako da su ulice krcate studentarije koja odmara na trgovima, uživa i naravno liže sladoled (gelato). I turisti rado kupuju sladoled, koji ima desetine ukusa, a naša preporuka je da uzmete onaj s ukusom dinje, koji ima jedinstven mediteranski šmek. Što se smeštaja tiče, domaćini većine kućnih pansiona su jako predusretljivi i pokazaće vam sve što vas zanima u i oko grada, mada ponekada umeju da budu preke naravi, što je odlika svih Italijana, ali na ovo se čovek lako navikne, te ubzo postaje deo istinskog doživljaja ove mediteranske zemlje. Ukoliko ogladnite, moraćete da svratite u piceriju i probate originalnu italijansku picu, koja iako nije iz Napulja svejedno ima ukus koji se nigde na svetu ne može osetiti. Inače „Piza“ i „pica“ nisu etimološki povezani iako se slično izgovaraju, mada mnogi lingvisti veruju da je reč, kao i hrana, italijanskog porekla.
Ukoliko ste već došli u Pizu radi tornja, nemojte propustiti priliku da se nakon cenkanja s trgovcima otisnete u sam grad i prođete njegovim ulicama i trgovima i spoznate Italiju baš kao da ste u bilo kom drugom gradu ove prelepe države. Dakle, prošetajte do najbližeg turističkog punkta i uzmite besplatnu mapu grada kako biste uronili u svet srednjovekovnih uskih uličica ovog povesnog grada.
